Obilježen Svjetski dan dobrovoljnih davalaca krvi: Humanost koja spašava živote (VIDEO)
Počeci dobrovoljnog davalaštva krvi sežu u drugu polovinu prošlog vijeka, i terenski rad ekipa službi za transfuziju, da bi bile prikupljene potrebne jedinice krvi. Među najranije formiranim je Služba za transfuziju u Trebinju, koja je počela da radi 1966.godine. Tada su organizovani i prvi aktivi dobrovoljnih davalaca.
- U jednom periodu je pet odsto stanovništva darovalo krv. I ta jedna tradicija u Trebinju, koja raste od 1966. je stvorila tu kulturu davanja krvi - rekao je Branislav Špuran, višestruki dobrovoljni davalac krvi iz Trebinja.
Dušanka Bubalo, devedesetjednogodišnja nastavnica srpskog i ruskog jezika, pamti 21.jun 1966., kada je, zahvaljujući Ristu Špuranu, dobrovoljnom davaocu krvi, spašen njen i život bebe, prilikom poroda.
- On je tada rekao da će dati krv da spasi dijete, i dao je tečnost koja se ne može napraviti ni kupiti - kaže Dušanka.
Samo u Trebinju za šezdeset godina darovano je gotovo šezdeset četiri hiljade jedinica krvi. U Republici Srpskoj darovanih jedinica je sve više.
- Podrška dobrovoljnom davalaštvu krvi ne treba da se traži, ona se podrazumijeva u ovoj sredini, ja nisam upoznao neku osobu, za ovih dvadeset šest, dvadeset sedam godina koliko sam u Transfuzijskoj službi, koja nije podržala ove najhumanije aktivnosti, i smatram da je dobrovoljno davalaštvo krvi u našoj sredini razvijeno upravo u tom širokom frontu - rekao je Dragan Šarenac, šef Službe za transfuzijsku medicinu, Trebinje.
Zahvaljujući dobrovoljnim davaocima prikupljene su značajne doze krvi.
- Prošle godine u Zavodu je, kroz službe za transfuzijsku medicinu Republike Srpske, prukupljeno je oko četerdeset četiri hiljade jedinica krvi, od čega više od 70 odsto kroz organizovane akcije, ili što nam se davaoci jave samoinicijativno - istakla je Gordana Guzijan, pomoćnik direktora Zavoda za transfuzijsku medicinu Srpske.
Svaka zdrava osoba od 18 do 65 godina, može da bude davalac krvi iz humanih razloga, nema nikakvih opasnosti od samog davanja, ne stvara naviku. Dobrovoljni davaoci su baza, koja istrajava na postulatu da „pacijent ne čeka krv, nego krv pacijenta“. Nikada se ne zna kada će i kome biti potrebna kao lijek.