Semberija: Pri kraju berba kukuruza
Berba kukuruza, koji je presijavan zbog poplava, na 8.000 hektara ili na jednoj trećini od ukupno zasijanih površina, pri samom je kraju i za desetak dana biće završena.
- Proljeće i ljeto nam nije bilo naklonjeno, imali smo poplave, puno kiše, grada i nepovoljnog vremena za radove na njivama, ali je izuzetno povoljna jesen nadoknadila sve, rekao je Maletić.
On kaže da je završeno 75 odsto poslova na pripremi jesenje pšenice.
- Ostalo je da se uradi zimsko duboko oranje za proljećnu sjetvu i te pripreme ćemo uraditi samo da bude nastavljeno ovako lijepo vrijeme, kaže Maletić i dodaje da će sedam–osam lijepih dana biti dovoljno da poljoprivredni proizvođači završe pripremu i za proljećnu sjetvu.
Maletić kaže da je veliki broj stočara prije 15-ak dana već pripremio za silažu obrani presijavani kukuruz, čime je najveći dio kukuruza uklonjen sa njiva i pripremljen i za stočnu hranu.
Govoreći o pomoći poplavljenim poljoprivrednim gazdinstvima, o takozvanim zelenim vaučerima, Maletić je rekao da sada nije realno očekivati bilo kakvu vrstu te pomoći dok se ne revidira prijavljena šteta.
On smatra da bi sve slučajeve prijavljivanja nepostojeće štete trebalo kazniti, jer, kako je naglasio, zbog njih trpe oni koji su zaista teško pogođeni poplavama.
- Za sada nije realno očekivati `zelene vaučere`, ali ako se sve ovo otkloni do proljeća, mogli bismo ih očekivati za proljećnu sjetvu, rekao je Maletić.
On kaže da poljoprivrednici preuzimaju regresirano gorivo, uz rok koji im je produžen do 15. decembra.
- Moramo zahvaliti Vladi Srpske i resornom ministarstvu, jer su nam produžili rok za preuzimanje goriva, a produžen je i rok za predavanje zahtjeva za podsticaje, takođe, do 15. decembra, rekao je Maletić.
On je, u ime Udruženja, zahvalio Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Srpske koje je rok za podnošenje zahtjeva za podsticaj od 250 maraka po hektaru zasijanom jesenjim kulturama produžilo do polovine decembra.
On, međutim, traži da nadležne institucije, inspekcije i drugi organi provjere zašto je na benzinskim pumpama na kojima mogu podizati regresirano gorivo, kako tvrdi, ono najskuplje.
- Smatram da je neophodno preispitati zašto je samo na ovim pumpama gorivo skuplje. Na svim ostalim je 1,99 maraka i kada odbijemo 60 pfeniga, koliko nam je odobrila Vlada, trebalo bi da plaćamo 1,49 maraka po litru, kaže Maletić i dodaje da je neshvatljivo zašto samo na pumpama određenim za preuzimanje regresiranog goriva ono košta, uz uračunatih 60 pfeniga, 1,65 maraka.